Trešnja Burlat

Trešnja je jedna od najukusnijih voćnih vrsta, a u Srbiji se uspešno gaji u umereno kontinentalnim uslovima. Sadnju obavite u jesen ili rano proleće na sunčanom, zaštićenom mestu.

Trešnja zahteva duboko, propusno zemljište. Ne podnosi stajaću vodu i teška glinasta zemljišta. Optimalan pH je 6.0-7.5. Ako je zemljište vlažno, preporučuje se sadnja na humke.

Većina sorti trešanja zahteva oprašivač — posadite barem dve sorte koje cvetaju u isto vreme. Lapins i Stela su samooplodne sorte, ali i one bolje rode uz oprašivač.

Trešnja počinje da rađa 3-4 godine od sadnje. Ptica su najveći neprijatelj — razmotrite mrežu za zaštitu od ptica kada stabla počnu da rađaju.

Sadnju obavite u jesen ili rano proleće, na osunčanom položaju i u dobro pripremljenom zemljištu.

Pre sadnje skratite oštećene delove korena, zalijte sadnicu i obezbedite da spojno mesto kalema ili korenov vrat budu pravilno postavljeni u odnosu na površinu tla.

Posle sadnje obavezni su zalivanje, malčiranje i redovno praćenje prijema sadnice tokom prve vegetacije.

Posle sadnje redovno zalivajte dok se sadnica ne ukoreni i održavajte zonu oko stabla bez korova.

Rezidbu prilagodite vrsti i bujnosti sorte, uz uklanjanje oštećenih i suvišnih izdanaka.

Đubrenje i zaštitu planirajte prema analizi zemljišta, fazi rasta i lokalnim uslovima proizvodnje.

Koštičavi plodovi imaju kraći vek čuvanja i najbolje je da se rashlade odmah posle berbe.

Za kratkotrajno čuvanje koristite hladan prostor i plodove bez mehaničkih oštećenja.

Za preradu je najbolje koristiti potpuno zrele, zdrave i neoštećene plodove.

Čuvanje ploda zavisi od sorte, stepena zrelosti i lokalnih uslova skladištenja.

Za najbolje rezultate skladištiti samo zdrave i neoštećene plodove.

Čuvanje ploda zavisi od sorte, stepena zrelosti i lokalnih uslova skladištenja kod vrste trešnje.